Tags

, ,

Povremeno bacam pogled na književnost.org i pratim aktuelne konkurse. Na jedan takav konkurs koji je objavljen u maju ove godine poslala sam tri pesme i, skoro zaboravivši na to, dobila sam danas poziv na manifestaciju Miljkovićeve večeri poezije koja se održava 16. oktobra. Ne zvuči baš kao korak do Nobelove nagrade, ali dok čekamo na istu, što da ne? 😉 Ukratko: srećna sam.

16. oktobra idem tamo da se družim sa drugim pesnicima, da posetimo Miljkovićeve grob i kuću, da upoznamo gradonačelnika (?) i da možda dobijem motivaciju da se vratim pisanju poezije.

Evo jedne od te tri poslate pesme:

Moj dom

Na Festivalu smeha
zamolila sam klovna:

Nauči moj dom da se smeje,
tepih da se ne ljuti
kad ga zgaze, slike
da ne tuguju
što su crne,
a ivice kreveta
da dobiju obline, kao
neka dobra šala.
 
Klovn mi odgovara:

Pokaži svom domu
put iz svoje duše: kroz stomak,
pa iz grla i napolje kroz nos.
Jedina van tebe naučiće smeh. 

P.S. Ovo je dodatak mesec dana kasnije… Ipak nisam otišla na manifestaciju, i dobro je. Na sajtu knjizevnost.org piše sledeće:

“Jučerašnja manifestacija pokazala je koliko ljudi mogu neozbiljno da pristupe vrlo ozbiljnim stvarima. A igrati se imenom Branka Miljkovića je vrlo neozbiljno.
– U zborniku je 256 imena ( da li zaista treba da bude toliko ) a zbornik je štampan ( kako kažu a ja  i u to sumnjam ) u 200 primeraka što automatski znači da ga nije bilo za sve uz to je  prodavan a ne deljen.Najavljenih povelja za SVE učesnike nije bilo.
– Pun je slovnih i logičkih ( pa i pravopisnih ) grešaka što govori da je njegovoj izradi posvećena vrlo mala ili nikakva pažnja
– Lepak je počeo da popušta posle prvog listanja a korice su se već savile
– Satnica programa nije ispoštovana, nije bilo prijema, ni posete spomen kući, ni Ćele kuli, dva sata se provelo na suncu a ljudi u Gadzinom Hanu samo sto nisu pitali Ko ste i šta hoćete.
– Na kraju centralni program je počeo sat vremena ranije, održan je bez ikakvog plana i bez ozvučenja.

– Svakako, za pohvalu je što je koferansije našla za shodno da se izvini prisutnim gostima da mora da ih napusti i ide kući zbog krsne slave.”

Što bi rekao pisac Ištvan Erkenj, više se ničemu ne čudimo; nas bi jedino nešto NORMALNO moglo iznenaditi.

Advertisements