Tags

, ,

(ili: „Kako sam 25. novembra kupila “Politiku” i dobila na poklon divnu, ilustrovanu priču o mesje Poarou“)

source: ikedabarry.com

Pre nekoliko meseci kontaktirao me je Milorad Ivanović, odgovorni urednik časopisa Novi Magazin i član Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo iz Vašingtona. U saradnji sa „Politikom“ (koja se, u stvari, kasnije uključila u projekat) planirao je da objavi svih 50 priča o Herkulu Poarou koje je napisala Agata Kristi i koje uglavnom nisu bile prevedene na srpski jezik.

Bili su mu potrebni prevodioci koji bi preveli po jednu ili dve priče – kako ko ima vremena – ali „caka“ je bila u tome što nisu imali budžet da prevod plate. Ali, kako reći „Ne“ jednom takvom projektu? Ukoliko malo bolje poznajete romane Agate Kristi, ili ste makar gledali serije i filmove snimljene po njenim knjigama, znate da se teško nalazi zabavnije detektivsko štivo. Dakle, „Ne“ nije bila opcija.

Znam da ovaj blog ne čita mnogo ljudi, ali za one malobrojne zalutale, a i buduću mene koja će mnogo toga lepog i važnog u životu zaboraviti, htela sam da kažem reč-dve o ovom prevodilačkom poduhvatu.

Nikad, ali NIKAD u dosadašnjem „frilenserskom“ iskustvu nisam srela osobu koja je sa više posvećenosti i entuzijazma pristupila projektu, posebno ne prevodilačkom. Na samom početku projekta od Milorada Ivanovića smo dobili detaljna uputstva za rad, linkove ka epizodama serije koje su snimljene po pričama koje je trebalo da prevedemo, svi smo dobili dovoljno vremena za rad i posebno nam je stavljeno do znanja koliko se naš trud ceni. I to ne samo u jednom mejlu.

Zatim smo tokom ovih nekoliko meseci rada dobijali mejlove sa odgovorima na nedoumice (da li Poaroove upadice na francuskom prevesti ili ostaviti u originalu? Da li Hejstings i Poaro persiraju jedan drugom ili su na „ti“? Da li da koristimo ekavicu, ukoliko nam je ijekavica maternja?), mejlove sa uzvicima ohrabrenja i posebno zanimljive mejlove o napretku projekta, među kojima mi je najznačajniji onaj iz kojeg saznajemo da će naši prevodi biti čuvani u Fondaciji Agate Kristi, kao i u Britanskoj biblioteci.

Nakon što smo završili sa prevodom, bilo je tu još iznenađenja za mene. Ne samo da su se naše priče lektorisale, već su prolazile kroz nekoliko „ruku“ lekture i redakture da bi se usaglasili stilovi, uklonile greščice i prevod bio što bolji i književniji. U moru loše prevedenih knjiga naših najvećih izdavačkih kuća, poslovnih prevara gde se oglasi za posao objavljuju samo da bi se dobio besplatan „probni“ prevod i neprofesionalnih „organizatora“ konkursa koji se takmičarima obraćaju sa psovkama u mejlu, projekat „Agata Kristi“ zvuči kao nešto nemoguće u Srbiji.

Još nešto što sam saznala tek nedavno: u projekat su, osim nas, „slobodnih strelaca“, uključeni i studenti sa katedre za anglistiku Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, njihovi profesori i mentori, te profesori sa Banjalučkog univerziteta kao i neki prevodioci iz Šangaja, Rima itd.

Ono što vi treba da uradite – ako želite – je da samo bacite pogled na dnevni list „Politika“ u ponedeljak 25. novembra kada izlazi prva priča u našem prevodu. Priče su ilustrovane, zanimljive, odlično prevedene (he, he) i čekaju da uživate u njima kao što smo uživali mi koji smo na njima radili.

Priča koju sam ja prevela, „San“, bi trebalo da izađe baš za Novu godinu, dakle u Politikinom izdanju od 31. decembra.

I za kraj, evo jednog poklona koji smo dobili od gospodina Ivanovića (koji je svakako znao da nam trebaju pauze u radu 😉
http://www.youtube.com/watch?v=VUmbf2fMF5M

P.S. “Apdejt” 23. januara: Nažalost, priče nisu počele da izlaze na vreme, ali nakon niza problema i njihovog rešavanja, to će se konačno desiti za 4 dana, odnosno 27. januara 2014.

Advertisements