Tags

, ,

source: redbubble.net

Pred neki roditeljski sastanak u drugom ili trećem razredu osnovne škole jedan školski drug je čuo da se moj tata zove Zoran Stanojević, pa mu je prišao i stidljivo/ushićeno upitao: „Vi ste preveli ’Gospodara prstenova’?“ Tati je radosno zaigrao brk iz dva razloga: prvo, lepo je što neko misli da je on taj genijalni prevodilac, a drugo, zadivljujuće je da jedno dete obraća pažnju na prevod i zna ime prevodioca.

 
Tata nije TAJ Zoran Stanojević, ali je i on veoma iz sveta knjiga. Po struci politikolog, a u srcu veliki čitalac i po malo pisac, svoje vreme je podelio na naučni rad/pisanje stručnih knjiga o južnoameričkim revolucijama i prikupljanje najvećih bisera svetske književnosti/naslađivanje nad njihovim stranicama duboko u noć kada brat, mama i ja zaspimo.
 
On je glavni krivac (a mama njegov zamenik) za moju ljubav prema knjigama; on je taj koji nam je čitao Grimove bajke i priče iz „1001 noći“ pred spavanje, stalno nas zapitkivao šta mislimo o svakom delu i tražio nam da mu saopštimo „naravoučenije“ posle svake basne.
 
Sada smo u njegovoj biblioteci pretrpanoj knjigama – jedan zid je posvećen beletristici, a drugi stručnoj literaturi, istoriji, filozofiji, enciklopedijama. Čujmo sad šta ovaj veliki čitalac veli o književnosti:
 
WFN: Koju knjigu pamtiš kao prvu koja se izdvojila kao posebna, u kojoj si prepoznao magiju „prave“ književnosti?
 
ZS: Od malena sam voleo mnogo da čitam. Gutao sam sve čega sam mogao da se dočepam. Tada nije literatura bila dostupna kao danas. Išlo se u biblioteku, pa kad se pročita sve iz jedne biblioteke, traže se druge. Tada sam voleo avanturističke  i krimi romane, voleo sam „Luna, kralja ponoći,“ tad sam i pisao svoje detektivske romane, imao sam svog detektiva koji se zvao Mračni i koji je rešavao zamršene slučajeve što inteligencijom, što pesnicom. Ali kada sam pročitao „Vinetua“, bio sam kao omađijan. I dan danas je ta knjiga u samom vrhu za mene.
 
WFN: Znači, čitale su se uglavnom te avanturističke knjige. Da li si u školi uživao i u „ozbiljnoj“ književnosti?
 
ZS: Imali smo lektiru u srednjoj školi, čitali smo Tolstoja, Dostojevskog, Getea… Ali tada nisam mogao da prepoznam vrednost tih knjiga. Voleo sam da pišem i mnogo sam lepo pisao, pa me je nastavnica štedela. Ohrabrivala me je da pišem, ali mi je gledala kroz prste kad treba da čitamo lektiru, tako da sam tu gledao da hvatam krivinu. U srednjoj školi sam se aktivirao u školskom književnom časopisu koji je uređivao moj imenjak, jednu godinu stariji od mene. On mi je bio apsolutni uzor i jedan od razloga zašto sam rešio kasnije da studiram novinarstvo. Ali i dalje su me vukli ulica i društvo, po ceo dan sam bio na napolju sa drugarima… Ipak, kad dođem kući, odmah se bacim na knjige.
 
WFN: Šta si najviše čitao kao student?
 
ZS: Kao student sam imao neverovatno mnogo energije. Davao sam ispite u roku, uređivao najpoznatiji studentski list, „Student“, i noću čitao i po 200 strana knjige – jednostavno kad počnem da čitam, nema stajanja. Ne sećam se šta sam sve čitao, bilo je tu mnogo naslova. Znam da sam tada pročitao svih 13 knjiga iz Prustove sage „U potrazi za izgubljenim vremenom“ i tu sam se apsolutno zaljubio u poeziju njegove rečenice. Danju sam učio i pisao o univerzitetskom životu, a noć je bila za književnost.  
 
WFN: Navedi 10-ak autora čija dela smatraš najvrednijim, koja će odolevati vremenu?
 
(Ovde vadi jedan list papira da se podseti imena, da nekog ne zaobiđe – oduvek je voleo da pravi spiskove, pa tako ima razne kategorizacije i liste najboljih knjiga, najboljih pisaca, najboljih filmova, najboljih ploča, pročitanih knjiga, nepročitanih knjiga, odgledanih filmova, neodgledanih filmova…)
 
ZS: Ti tražiš deset, ali ja ne mogu to baš tako… Hajde, recimo, da probam da navedem nešto što mi je baš najslađe: Šekspir je neprikosnoven i apsolutno broj jedan, zatim, tu su Prust, Rable, Čehov, Tolstoj, Dostojevski, Borhes, Kafka, Džojs, Molijer, Dante, Gete, Euripid, 1001 noć, Biblija…
 
WFN: Nisi vernik; zašto je Biblija na tom spisku književnih bisera?
 
ZS: Za mene su sve verske knjige izuzetno bogatstvo, priznajem im sve što je lepo, a Biblija u tom književnom smislu odskače od svih, po mom mišljenju. Mislio sam da je Azija interesantna, ali Biblija je apsolutni biser književnosti.
 
WFN: Šta ti se najviše sviđa kod Prusta?
 
ZS: Jesi li ti čitala Prusta?
 
WFN: Ne…
 
ZS: Jao… Ne znam šta da ti kažem, on je tu opisao ceo život na jedan poetičan, poseban način. Ima neku zgusnutu formu kojoj ne može ništa da se prigovori. To je jedinstveno delo koje mora da pročita svaki zaljubljenik u pisanu reč.
 
WFN: Hajdemo sada malo o Šekspiru. Po čemu je on poseban? Jednom si rekao da ti je on enigma.
 
ZS: Prvo sam pročitao neku zbirku njegovih drama na engleskom. Sigurno je da nisam baš sve razumeo, ali ne razbijam mnogo glavu ako ne uhvatim baš sva značenja. Kasnije sam nabavio knjigu na srpskom i opet pročitao, pa proučavao uporedo srpsku i englesku verziju. Čitam ga stalno, nekad sa dugim pauzama, ali on je ono najbolje što književnost ima. Te jezičke igre, dvosmislice, igrarije, poetičnost jezika, pa poznavanje ljudske prirode, najtananijih osećanja, motiva itd… To samo Šekspir ume. A jesi li ti čitala Šekspira?
 
WFN: Pa, jesam na fakultetu, ali… Mislim da je tad bilo suviše rano.
 
ZS: Ima sad ljudi koji misle da možda nije sve to on pisao. Nemam prava da to osporavam, ne znam šta je istina. U svakom slučaju je sve što je napisao dobro… Istorijske drame su mi možda za nijansu manje vredne, ali ukratko, ne vidim ko bi ikada mogao da ga svrgne sa trona. Nisam od onih koji moraju da čitaju Šekspira jer je to ŠEKSPIR, jednostavno, to je moje mišljenje.
 
WFN: Kada bi velikani svetske književnosti oživeli, sa kim bi najradije išao na ručak: sa Šekspirom, Dostojevskim ili Prustom?
 
ZS: Pa, sa Šekspirom, ali teško mogu da znam ko bi od njih bio najzanimljiviji.
 
WFN: Da li pratiš novije pisce? Da li te je neko iz mlađe generacije zainteresovao?
 
ZS: Veselin Marković je za mene veliko otkrovenje, knjiga „Izranjanje“ je bilo nešto što me je veoma iznenadilo.
 
WFN: Koji su tvoji izvori informisanja o književnosti?
 
ZS: Ranije, kada sam to aktivno pratio, to su bili uglavnom književni časopisi „Pismo“ i „Gradac“, kulturni dodatak u „Politici“, sajmovi knjiga, razgovori sa prijateljima i kolegama koji čitaju… „Gradac“ je za mene bio najbolji naš časopis za književnost i kulturu, ali sada sve to slabo pratim. Eto, sada slušam tvoje preporuke.
 
WFN: Kog jugoslovenskog pisca najviše voliš i zašto?
 
ZS: Volim Danila Kiša, mada, sada sam u dilemi oko Andrića i Crnjanskog, ali su oni toliko različiti, da bih najviše voleo da kažem da su mi obojica u vrhu i da ne moram da se izjašnjavam ko je bolji. Cenim i Pekića, ali žao mi je što nisam uspeo da pročitam njegovo glavno delo, „Zlatno runo“…  Eto, sigurno je da neću moći da pročitam baš sve što bih voleo.
 
WFN: I pitanje za kraj: koje su to knjige koje moraš da pročitaš za života (dakle, u narednih 100 godina 🙂)?
 
ZS: „Doživljaji dobrog vojnika Švejka,“ to trenutno čitam i neverovatno je da do sada to nisam pročitao. Nastavnica me je štedela zbog dobrog pisanja pa sada imam neke velike propuste. Hteo bih da pročitam neke ne-književne knjige koje mene zanimaju: 6 knjiga od Čerčila, „Embahade“ od Crnjanskog, Dedijera, Karlosa Frankija, to je jedan disident sa Kube, pa Makijavelija, „Istoriju diplomatije,“ Kisindžera, i još neke stručne knjige… a za književne od sada slušam tvoje savete.
 
Završavamo razgovor, on sklapa svoj spisak a ja svoju svesku gde sam hvatala beleške. Pomalo zavidim toj generaciji bez Interneta, iako znam da verovatno nije Internet kriv, već moja romantizovana vizija tog prošlog vremena kada kao da se više čitalo, više kretalo i kvalitetnije živelo. 

 

Advertisements