Tags

,

Uživala sam u večeri sa Anom Ristović. Prvi put sam je videla i slušala u četvrtak, 25. jula, u okviru 4. Beogradskog festivala evropske književnosti, u organizaciji IK Arhipelag. Književno veče se sastojalo iz razgovora između Ane i urednika Arhipelaga, Gojka Božovića, i njenog čitanja pesama iz najnovije zbirke „Čistina“. Malo je reći da me je oduševila. Veoma je zanimljiva i potpuno joj verujem kada kaže da joj nikada nije dosadno, jer stalno posmatra svet oko sebe radoznalim očima i pravi neobične asocijacije u svom umu od kojih neke završe u pesmama. Na primer, kaže da je štikle ponekad podsete na male topove koji svakog časa mogu da opale. Možda je to nešto u vezi sa ženskom emancipacijom, primećuje i izaziva smeh u publici.

(izvor: blic.rs)

Ono o čemu su dosta razgovarali je uloga stvarnosti u njenom stvaralaštvu. Ana tvrdi da pesnik ni ne može da ne piše o stvarnosti u nekom obliku, posebno danas kada „živimo u svetu u kom smo silovani informacijama, a zapravo o tom svetu znamo sve manje i manje…“ Fantazija takođe mora biti plod stvarnosti, kaže.

U današnjem svetu u kojem sve više zabijamo nos u virtuelni svet i najvažnije nam je kako sebe predstavljamo na društvenim mrežama, ljudi komuniciraju sa stvarima i traže onu toplinu koje su se odrekli ili koja im je oduzeta. U takvoj stvarnosti Ana je pronašla inspiraciju za divne, oneobičene stihove koji na precizan, ponekad grub a ponekad nežan, i često duhovit način pozivaju čitaoca da promisli o našoj stvarnosti otuđenja.

Nisam još pročitala celu zbirku, ali evo tek jedne od pesama iz zbirke koja mi se svidela i koja bi mogla da zainteresuje nekoga ko se još nije susreo sa delom Ane Ristović (a svakako i one koji je već čitaju).

Opet je neko uložio novac

da bi skočio sa ivice svemira

a najveći skok oduvek bio je

iskočiti iz vlastitog nemira

Tulipani se klate u mraku

tek tako im dođe

Jedna jabuka preleće krov kuće

i crv u njoj vrtoglavo nebesko iskustvo

rado bi menjao za zemlju

Njuška konjića u štali vlažna je

podrhtava u ritmu jučerašnjeg sveta

Konjušareva proteza sniva

u čaši vode osmehnuta dok

zuri u mesečev srp

zapanjena

Tišina probija zvučni zid

i ostaje tišina

Psssssst

 

 

 

Advertisements