Pohvala ludosti, Erazmo Roterdamski

Tags

,

Do pre nekoliko godina čitanje “velikih knjiga iz 16. veka” delovalo mi je kao nešto čemu nisam dorasla. Da li ću ja to razumeti? Međutim, od kada sam konačno pročitala Gargantuu i Pantagruela (a i na taj korak sam se odlučila samo zbog Rableovog čuvenog humora), shvatila sam koliko se stvari malo menjaju i koliko su jezik i razmišljanja ljudi od pre 5-6 vekova slični našim.

I “Pohvala ludosti” spada u red knjiga iz tog uzbudljivog doba promena kada su humanisti svojim spisima i naprednim idejama menjali svet. Za Erazma Roterdamskog kažu da je možda čak i najviše od svih humanista uticao na istoriju, velikane književnosti i filozofije, a njegove ideje i beleške su osnova za mnoga kasnija velika dela. Otprilike to piše u uvodu knjige, a čini mi se da sve to baš isto tako piše i u uvodu Montenjevih “Ogleda.” I dok su me Montenjevi “Ogledi” oduševili, ovde odmah moram da kažem da me je Erazmo razočarao. Sigurna sam da je to do mene – teško da bi se neko delo ovoliko vrednovalo vekovima, a da vrednost ne postoji. Ipak, nizanje pripadnika različitih društvenih staleža i objašnjavanje zašto svaki od njih najviše duguje Ludosti i zašto bi svakome od njih život bio krajnje mrzak bez nje, bilo mi je zanimljivo, inovativno i provokativno samo prvih 70-ak strana. Drugu polovinu knjige sam doživela kao puko ponavljanje, jer Erazmo suviše često koristi slične primere da objasni “ludost” i njena preimućstva.

A ludi su i kraljevi, i pape, i svi oni na visokim položajima, i moraju biti ludi jer bi ih u suprotnom suviše grizla savest zbog svih strahota, nepravde i nemorala koje čine. Erazmo je prilično jasno (mada on kaže da je sve uvio u šalu) opleo po onima po kojima može da se oplete samo ukoliko se žarko želi smrt, te je to zaista bilo hrabro sa njegove strane i pretpostavljam da u tome i leži snaga njegove pohvale. A bila bih nepravedna kad bih rekla da je veličina njegove knjige samo u sadržaju. Stil mu je zaista zanimljiv, humor britak, i samo da se ne ponavlja kao senilna luda, možda bih imala više strpljenja za ono što govori. Zatim, hvala priređivaču koji je za svaki numerisani pasus u knjizi napravio na kraju knjige beleške, tako da sam ih svaki čas konsultovala da bih shvatila ko su svi ti ljudi na koje se Erazmo poziva i šta znače svi ti stihovi, navodi itd. Tu je i previše beležaka da bih išta zapamtila, posebno sa mojim ionako lošim pamćenjem. Ipak, ono što su mi beleške potvrdile jeste ono što sam otkrila i kod Montenja – da treba čitati “izvore.” Sve ono danas napisano čemu se divimo jeste neka verzija ili plagijat stvari smišljenih ili napisanih u 15-16 veku. A mnogo toga napisanog tada jeste samo verzija mudrosti iz antičkih vremena. Recimo, čuvenu rečenicu “Sve što je ljudsko nije mi strano” ljudi pripisuju različitim modernim piscima. Sartru, na primer. Ja sam dugo mislila da je to rečenica iz Šekspira. Sada kod Erazma vidim da je to izrekao Terencije, rimski komediograf, još pre nove ere. Kod Montenja sam prvi put postala svesna tog recikliranja ideja, kada sam videla da je još Ciceron izrekao: “Živeti znači razmišljati” a onda je vekovima kasnije Dekart postao poznat zbog čuvene izreke: “Mislim, dakle postojim.”

U “Pohvali” (i zahvaljujući beleškama) takođe sam saznala za Amfiona. Bio je to Zevsov sin, za koga kažu da je svirao tako lepo da se kamenje samo od sebe dizalo sa zemlje i ređalo oko grada-države Tebe. To otkriće ima posebnu važnost za  mene jer me već godinama oduševljava jedna ne tako poznata slika špansko-meksičke slikarke Remedios Varo. Slika nosi naziv “Flautista” i prikazuje svirača flaute koji svira tako da se kamenje diže uvis i gradi ljupku zgradu.

Divila sam se Remedios i njenoj maštovitosti, a sada vidim da je ideja u stvari preuzeta iz grčke mitologije. Erazmo zatim pominje Miletske devojke, a u beleškama piše da su to devojke iz Mileta među kojima je zavladala epidemija samoubistava. Možda je moja pomisao da je Džefri Judžinidis “ukrao” tu ideju za svoj roman “Samoubistvo nevinosti” suviše nategnuta, ali eto kako iz “starih” knjiga saznajemo za još starije ideje od kojih sve potiče. I zato treba čitati velikane antike. Kada će i to doći na red? I da li sam dorasla?🙂

 

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 63 other followers